Non-drinking and drinking cultures through similarities and differences of attitudes, rituals and patterns

Abstract

УводИако су дефиниције менталних болести арбитарне и условљене културом у сваком друштву се особе са психичким проблемима доживљавају као другачије и са њима се поступа другачије. Оваква разматрања се, пре свега, односе на пси-хотичне поремећаје, међутим алкохолизам је болест зависности и озбиљан пси-хички поремећај, и у хроничној фази, а посебно када су у питању тешки конзу-менти, ставови се приближавају и делимично изједначавају са онима који се од-носе на психотичне. Медицински модел је недовољан у разумевању психичких поремећаја алкохолизма и значајно се мењао под утицајем социолошких истра-живања" јер се људска биологија и развој морају одвијати у социјалном контек-сту" (Вулфорд према Димитријевић, 2005: 96). Етнографи, који су се бавили про-учавањем пијења међу различитих расним, етничким и класним групама, нису Социолошки преглед, vol. XLVIII (2014), no. 1, стр. 105-129 105 утврдили да постоје потпуно јасне границе и разлике у вези са конзумацијом ал-кохола. Међутим, социолошке и антрополошке студије указују да је пијење мар-кер националног и регионалног идентитета, као и комплексно поље за поста-вљање питања моћи (Douglas, 1984: 30 према Demossier, 2005. Истраживања у чијем је фокусу конзумација алкохола као друштвени проблем, који погађа поје-динце, породице и друштвене групе, углавном су компаративна, историјска и функционална. Тако су од 70-тих година 20. века, истраживања употребе алко-хола од стране социолога, психолога и антрополога све учесталија и углавном мултидисциплинарна. Дошло се до закључка да су истраживања употребе алко-хола, значајна исто "као и религија и подела рада", и могу да буду корисна у сми-слу увида у различите врсте веровања и понашања (Heath 1987: 102 према Wilson, 2005. Пијење је уствари врста културе. Економски, национални и глобални терет изазван конзумацијом алкохола је изузетно велики, што се може видети из Глобалног информационог система 1 о алкохолу и здрављу (који је у развоју) ко-ји садржи податке о распрострањености, последицама, проблемима са употребом алкохола, потребним како истраживачима, тако и људима који се баве плани-рањем политике према алкохолу (Gliskman, Rylett, 2010). Данас налазимо слич-ност у различитим културама упаво у интересима индустрије алкохола који се огледају у дубокој забринутости како ће се посматрати њихови производи, тј. да ли ће се повезивати са здравственим и социјалним проблемима или ће се посма-трати као потенцијални лекови (посебно за кардиоваскуларне тегобе). Научна истраживања указују на озбиљне последице употребе алкохола и других суп-станци на физичко и психичко здравље мушкараца, а посебно жена. У новијим епидемиолошким истраживањима, у САД, није се дошло до података да се стопа психичких поремећаја битно разликује у односу на род, али се депресија и анк-сиозност нешто чешће јављају у женској популацији, а алкохолизам, наркомани-ја и антисоцијални поремећај личности у мушкој (Розенфилд према Димитрије-вић, 2005).Ипак, друга истраживања указују да ово није правило и да зависи од социјал-них фактора, пре свега радног и брачног ст...