Nefroangioskleroza i ishemijska bolest bubrega - dijagnostički izazov

Abstract

Kratak sadržajNefroangioskleroza je jedan od najčešćih uzroka terminalne insuficijencije bubrega. Ona se može klinički ispoljiti različitim sindromima, ali najčešće protiče kao asimptomatska, sporoprogresivna hronična bolest bubrega.Klasični klinički kriterijumi za dijagnozu nefroangioskleroze obuhvataju pozitivnu ličnu i porodičnu anamnezu o hipertenziji, dokaz o promenama na drugim organima uzrokovanim dugotrajnom hipertenzijom (retinopatija, hipertrofija leve komore, ishemijska bolest srca, cerebrovaskularna bolest), postojanje minimalne proteinurije i smanjene funkcije bubrega koje nije prethodilo pojavi hipertenzije. Studije, u kojima je za dijagnozu nefroangioskleroze korišćena biopsija bubrega, su pokazale da se na osnovu ovih kliničkih kriterijuma ne može pouzdano razlikovati nefroangioskleroza od ishemijske bolesti bubrega, primarnih nefropatija koje su udružene sa hipertenzijom i minimalnom proteinurijom ili od embolizacije bubrega kristalima holesterola. Zato diferencijalnoj dijagnozi ovih oboljenja treba posvetiti posebnu pažnju. Kad god postoji sumnja na postojanje ishemijske nefropatije, neophodno je uraditi Doppler renalnih arterija, a u odabranim slučajevima i renalnu arteriografiju. Dijagnoza stenoze renalne arterije u ovim slučajevima je značajna, jer ako se uradi revaskularizacija, ishemijska bolest bubrega je potencijalno reverzibilna. Biopsija bubrega kod bolesnika sa kliničkom slikom nefroangioskleroze je indikovana kada postoji sumnja na embolizaciju kristalima holesterola ili neku drugu bolest bubrega, posebno glomerulonefritis. Iako dijagnoza stenoze renalne arterije, kao i pojedinih primarnih i sekundarnih glomerulonefritisa, pruža mogućnost efikasnijeg lečenja i usporavanja progresije bolesti, pravilno i uporno lečenje hipertenzije je važna mera u lečenju svih ovih bolesti.