Martirija srpskog naroda u Drugom svetskom ratu – kult i ikona

Abstract

Култови и иконе светих, односно прослављање успомене на њихове животе овековечене кроз агиографије, химнографије и иконографске целине, представљају једну од најважнијих појава хришћанске цркве и њених светотајинских темеља, на овај начин омогућавајући верницима стални додир са оностраним, светим, нетљеним и вечним. Када се истражују култови светих у периодима обележеним политичким и другим преображајима, ратовима и временима прожетим страдањима, попут овог на Балкану у првој половини двадесетог века све до завршетка Другог светског рата, веза са друштвеном стварношћу је још снажнија. Геноцид над Србима који се догодио на простору бивше Краљевине Југославије у периоду 1941-1945. године, најпре под усташком квислишком влашћу у НДХ, спроводио се темељно као државотворни пројекат, укључујући потпуно уништење и затирање трагова постојања српског народа, који је под усташком камом и маљем изродио за вечност небројане мученике и страдалнике и из кога су произникли светитељски култови сведочећи о страдању и мучеништву које се не сме поновити.

The Subversive Icon of Pregnancy in Opposition to the Culture of Fear

“…All three artistic works, which I have taken as representative of the abovementioned socio-political periods, demonstrate the superiority of the androcentric matrix, addressed in the closing segment of the paper, in which I underline that the 2018 debate in Croatia about the ratification of the Istanbul Convention confirmed the fact that Croatian society continues to stigmatize women.8 For a series of terms used to refer to a pregnant woman or a woman who recently gave birth (e.g. babelnica in Lobor, porodiljka and porodica in Slavonia, zbabnica) in the Southern Slavic folklore system, cf Đorđević 1941…”