Level of biathlete coordination skills of biathletes: Representatives of the Slovak Republic

Abstract

НИВО СПОСОБНОСТИ КООРДИНАЦИЈЕ БИАТЛОНАЦА -РЕПРЕЗЕНТАТИВАЦА СЛОВАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ СажетакКоординација има важну улогу у извођењима комплексне физичке активности која се јавља током биатлонске трке. Одређен је ниво способности координације мерењем: времена једноставне реакције на визуелни стимуланс при мировању; мерењем времена одговора комплексне реакције на визуелне стимулансе, тако што се мери ефекат визуелно-моторичке координације (дела способности оријентације -тест Piórkowski); и мерењем ефекта визуелно-моторичке координације (дела способности оријентације -тест Krzyżowy). Уз то, изведен је тест једноставне и комплексне реакције, после краткотрајног и дуготрајног вежбања. Међу тестираним спортисткињама, најбоље резултате и при мировању и после вежбања постигле су две спортисткиње из Словачке. Оба резултата су била изнад просечних и мало изнад просечних. Да би се развила физичка координација, препоручено је биатлонцима да раде већ познате вежбе у различитим условима окружења, док вежбају нове вежбе координације, које су посебно систематичне јер се не усредсређују на максимално побољшање, већ на стицање опште способности за вежбање које се примењује у првом делу тренинга. УВОДУ професионалном спорту постоји стално побољшање перформанси, што неопходно захте-ва постепене квалитативне и квантитативне про-мене у тренажном процесу. Међутим, ове про-мене не могу се применити анализе налаза на-учних истраживања која су се доказала у прак-си. Биатлон припада спортовима код којих је су извођачке способности блиско повезане са ае-робном издржљивошћу и координацијом спор-тиста (Paugschová, Hasilla, Murínová, Ondráček, & Pavlović, 2013). Са модерног аспекта бивши тер-мин "моторичке вештине" се замењује терми-ном "моторичке способности", у значењу мото-ричког потенцијала неке особе. Термин "спо-51 Паугашова Б., Ниво способности координације биатлонаца..., ФИЗИЧКА КУЛТУРА 2014; 68 (1): 50-62 собност" описује стање људског организма који индивидуализује низ својих покрета (Raczek , & Mynarski, 1992). Насупрот томе, моторичке спо-собности условљавају могућности организма да ефикасно изводи различите типове задатака. Уопштено говорећи, оне су скуп предиспозиција интегрисаних кроз заједничку доминантну био-лошку основу и кретање, и створене су генет-ским факторима и факторима средине, који су истовремено у међусобној интеракцији (Szopa, Mleczko, & Żak, 1996). Засноване на структурним и потенцијалним разликама моторичке способ-ности се деле на (Raczek, & Mynarski, 1992): кон-диционе способности (енергетске) -углавном условљене енергетско-метаболичким и мотива-ционим процесима; способност координације (информационе) -углавном условљене контрол-ним, регулационим и когнитивним процесима; и комплексне способности (мешовите) -одређене горе поменутим факторима без јасне дистинкције.Координација -на коју се до сада гледало као на способност да се изводе комплексни покрети, померање од једног комплексног покрета на дру-ги -као и способност брзе реализације новог за-датка који се тиче покрета, као одговор на неоче-кивану ситуацију кој...