UVODepitalamus (epithalamus) predstavlja deo meÄumozga, smeÅ”ten na dorzokaudalnom delu talamusa i po svojoj anatomskoj poziciji, ali i neuronskim vezama predstavlja "raskrsnicu" na kojoj se ukrÅ”taju putevi limbiÄkog sistema, bazalnih ganglija, ali i mnogi drugi neuronski krugovi. MorfoloÅ”ki gledano sastoji se iz epifize (gl. pinealis), habenularnih jedara (nuclei habenulae), meÄuhabenularne spojnice (commisura habenularum) i striae medularis. Habenularni kompleks je parna struktura epitalamusa, sastavljena iz dva jedra -medijalnog (nc. habenularis medialis -MHb) i lateralnog (nc. habenularis lateralis -lHb). to je filogenetski stara moždana struktura sa kod veÄine kiÄmenjaka jasno uoÄljivom asimetrijom u veliÄini kompleksa desne i leve strane (1). Medijalno jedro habenule izgraÄeno je od gusto pakovanih nervnih Äelija koje su na osnovu svojih citoarhitektonskih karakteristika svrstane u pet subnukleusa (2), dok se u okviru lateralnog habenularnog jedra opisuje 10 subnukleusa (3). anatomska lokalizacija i veze omoguÄavaju jedrima habenule ulogu u regulaciji mnoÅ”tva fizioloÅ”kih mehanizama, ali i u patogenezi pojedinih bolesti, kao Å”to su depresija, shizofrenija, Parkinsonova bolest, bolesti zavisnosti i dr. (4). u ovom radu prikazuju se nova saznanja o ulozi habenularnog kompleksa u normalnim, fizioloÅ”kim procesima, kao i patogenezi psihijatrijskih oboljenja.
NEURONSKE VEZE HABENULARNOG KOMPLEKSAHabenularni kompleks predstavlja glavnu vezu izmeÄu bazalnih ganglija i limbiÄkih delova telencefalona, s jedne