Izbor modela održavanja tehničkih sistema primenom metode višekriterijumske analize ELECTRE II

Contribution to the improvement of reflection in Serbia on shipping and logistics of commercial ship

“…[18] На пројектовање, функционисање и развој логистике привредних бродова утичу бројни фактори: правна и системска документа у свери привреде, 26 економије 27 и експлоатације бродова; физиономија савремених економских и привредних изазова, ризика и претњи; тип, обим, структура и начин функционисања бродарства; достигнути ниво општег технолошког развоја, производње материјала, опреме и инвентара и пружања услуга; карактеристике логистичких захтева; 28 економска поли-тика (у домену бродарства) и актуелно стање система логистике. Подршка привредних бродова се реализује преко низа послова хомогених са аспекта циља, који се могу према сродности објединити у групе -логистичке функције: 29 снабдевање, одржавање, транспорт, општа логистика -интендантура, здравство и инфраструктура, а њихово основно појмовно одређење се даје у наставку текста. [19] Снабдевање, као логистичка функција, обухвата: утврђивање норматива и критеријума следовања материјалних средстава; 30 планирање снабдевања; набавку средстава, ешелонирање средстава по организационим нивоима, попуну нивоа ешелонирања материјалним средствима и руковање и располагање средствима (складиштење -одлагање у складиште; праћење и евидентирање стања; занављање; чување и одржавање ускладиштених материјалних резерви и залиха; издавање и дотур до крајњих корисника; евиденције пословних и статусних промена средстава).…”

“…У оквиру наведених концепција разрађују се различити модели превентивног (периодични модел, правовремени модел, адаптивни модел одржавања), корективног и превентивно -корективног одржавања, у зависности од врсте и сложености техничког система и његових подсистема. Код осмишљавања адекватног система и организације одржавања привредних бродова [29] посматрају се три различита хијерархијска нивоа: саставни елементи подсистема, 45 одређена врста или модел техничког система и на трећем, уважавајући претходне и трендове техничко -технолошких опредељења у наредном периоду, одређујемо се у оквиру генералне оријентације будућег развоја и пројектовања читавог система одржавања. Активности одржавања се реализују на месту настанка отказа односно неисправности (у мировању и кретању пловног средства), на пловном путу, у радионицама, заводима и фабрикама.…”

“…описује утицај појединих параметара на излазне величине. [29] Који ће се модел одржавања применити зависи од: облика функције интензитета отказа; трошкова корективног насупрот трошкова превентивног одржавања; могућности дијагностификовања параметара техничког стања и средњег времена корективног насупрот превентивног одржавања. Сваки изабрани модел је специфичан, али сви развијени модели имају заједничке особине: познавање поузданости је важан предуслов за избор модела одржавања; као најповољније решење бира се оно са најмањим трошковима и систем се упрошћава и увек своди на само један елемент.…”