Incidenti na granicama između Jugoslavije i zemalja Informbiroa (1948–1955)

Miletić, Marko

doi:10.31212/tokovi.2020.2.mil.185-208

Tokovi

2020

DOI: 10.31212/tokovi.2020.2.mil.185-208

|View full text |Cite

Incidenti na granicama između Jugoslavije i zemalja Informbiroa (1948–1955)

Marko Miletić¹

Help me understand this report

Search citation statements

Order By: Relevance

Paper Sections

Select...

Citation Types

Supporting

Mentioning

Contrasting

Year Published

2022

2024

Publication Types

Select...

Article3

Relationship

Self Cite1

Independent2

Authors

Journals

Cited by 3 publications

(1 citation statement)

References 0 publications

Supporting

Mentioning

Contrasting

Order By: Relevance

“…Iz osmanskog perioda nemamo pisanih izvora o stećcima sve do sredine 18. st., od kada datiraju prvi zapisi iz pera putopisaca, povjesničara amatera i franjevaca. O stećcima Dalmacije i Bosne i Hercegovine pisali su: A. Fortis, fra G. Vinjalić, A. Kačić Miošić, A. Sapieha, fra P. Bakula, Sir A. Evans i dr.4 Anđelić 1984, Benac 19521967;Miletić 1982; Vego 1954;Wenzel 1965.…”

unclassified

Gdje su “nestali” stećci?

Mičević-Đurić,

Vučić

2023

god

View full text Add to dashboard Cite

Stećci predstavljaju najznačajniji segment srednjovjekovne bosanske sepulkralne kulture i umjetnosti, antropogeni produkt čiji je nastanak uvjetovan poimanjem života i smrti, društvenim okolnostima, religijom, tradicijom, ali i prežitcima ranijih epoha. Iako novija istraživanja ukazuju na promjenu brojnog stanja stećaka, kao relevantne uzimamo podatke iz druge polovice20. st., prema kojima je na više od 3.162 lokaliteta evidentirano oko 70.000 nadgrobnih spomenika. Ti kameni nadgrobni spomenici klesani su na prostoru srednjovjekovne Bosne i Huma, te graničnih prostora Hrvatsko-ugarskog kraljevstva, srpske srednjovjekovne države i Dubrovačke Republike. Kronološki raspon u koji se smješta izrada stećaka kreće se od druge polovice 12. stoljeća, vremena u koje su datirani prvi stećci oblika ploče na temelju uklesanog i pročitanog natpisa, kontinuirano s najjačim intenzitetom klesanja stećaka u oblicima ploče, sanduka, sljemenjaka, krstače i stuba tijekom 14. i 15. stoljeća. Taj vremenski raspon, bez prekida sve do 16. stoljeća, moguće i kasnije, smatra se vrhuncem umjetnosti izrade stećaka, jer rezultati arheoloških istraživanja upućuju na to kako izrada stećaka ne prestaje ni nakon osmanlijskih osvajanja.

show abstract

unclassified

Gdje su “nestali” stećci?

Mičević-Đurić,

Vučić

2023

god

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

Predvojnička Obuka U Jugoslaviji 1948–1958.

Miletić

2022

ist20veka

Self Cite

View full text Add to dashboard Cite

U radu se na osnovu arhivske građe pohranjene u nizu fondova Arhiva Jugoslavije i Vojnog arhiva i dosadašnje istoriografske i publicističke literature razmatraju uvođenje predvojničke obuke u Jugoslaviji, zakonski okviri u kojima je ona funkcionisala, njeni ciljevi, organizacija, programi i tok izvođenja, kao i njeni posebni vidovi i problemi sa kojima se suočavala. Osim toga, osvrnuli smo se i na rasprave koje su pred kraj posmatranog perioda vođene u cilju pronalaženja novih perspektiva predvojničke obuke u Jugoslaviji.

show abstract

Statistical analysis of Cominform prisoners from the territory of the Autonomous Region of Kosovo-Metohija

Mirković,

Stambolija

2024

Baština

View full text Add to dashboard Cite

Сукоб са Информбироом (ИБ) и прекид савезничких односа са Совјетским Савезом означио је прекретницу у развоју Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Од верне следбенице СССР, комунистичка Југославија је постала прва земља која је развила ,,сопствени пут у социјализам“, а Јосип Броз први комунистички лидер који је рекао ,,историјско не“, Јосифу Висарионовичу Стаљину. Последице ове одлуке по земљу биле су вишеструке, на политичком, економском, војном, али и друштвеном плану. Једна од њих је да је вршена репресија према свима који су исказивали симпатије према СССР-у или критиковали нову југословенску политику. Резултат је било хапшење и ислеђивања више хиљада људи ,,због подршке ИБ-у“, стварне или наводне, те њихово кажњавање и слање на ревидирање ставова у затворе и логоре широм Југославије. Један од најпознатијих и најозлоглашенијих био је комплекс логора на јадранском острву, Голом отоку, формиран управо у циљу кажњавања ,,информбироваца“ из целе државе. У овом раду смо настојали да на основу релевантне литературе и историјских извора, статистички обрадимо структуру заточеника Голог отока са простора Аутономне Косовско-метохијске Области (АКМО).

show abstract

scite is a Brooklyn-based organization that helps researchers better discover and understand research articles through Smart Citations–citations that display the context of the citation and describe whether the article provides supporting or contrasting evidence. scite is used by students and researchers from around the world and is funded in part by the National Science Foundation and the National Institute on Drug Abuse of the National Institutes of Health.

Contact Info

customersupport@researchsolutions.com

10624 S. Eastern Ave., Ste. A-614

Henderson, NV 89052, USA

Blog Terms and Conditions API Terms Privacy Policy Contact Cookie Preferences Do Not Sell or Share My Personal Information

Made with 💙 for researchers

Part of the Research Solutions Family.

Incidenti na granicama između Jugoslavije i zemalja Informbiroa (1948–1955)

Cited by 3 publications

References 0 publications

Gdje su “nestali” stećci?

Gdje su “nestali” stećci?

Predvojnička Obuka U Jugoslaviji 1948–1958.

Statistical analysis of Cominform prisoners from the territory of the Autonomous Region of Kosovo-Metohija

Contact Info

Product

Resources

About