Glycosylated hemoglobin A1c as a marker predicting the severity of coronary artery disease and early outcome in patients with stable angina

Liu, Hong; Li, Xin; Guo, Yuan‐Lin; Luo, Suxin; Zhu, Cheng‐Gang; Peng, Qing; Xu, Rui‐Xia; Wu, Na‐Qiong; Li, Jianjun

doi:10.1186/1476-511x-13-89

Cited by 44 publications

(50 citation statements)

References 38 publications

(40 reference statements)

Supporting

Mentioning

Contrasting

Unclassified

Order By: Relevance

“…4 Recent studies highlighted the benefit of measuring HbA1c instead of glucose levels for better prediction of risk of developing diabetes and cardiovascular diseases. 5–8 Hence, the American Diabetes Association has recommended measuring HbA1c for diabetes screening and diagnosis. 9,10 In healthy adults, HbA1c is within the range of 4.0–6.0%, whereas levels >6.5% indicate diabetes.…”

mentioning

confidence: 99%

Magnetite-Quantum Dot Immunoarray for Plasmon-Coupled-Fluorescence Imaging of Blood Insulin and Glycated Hemoglobin

et al. 2017

View full text Add to dashboard Cite

New microarray chip strategies that are sensitive and selective and that can measure low levels of important biomarkers directly in a blood sample are significant for improving human health by allowing timely diagnosis of an abnormal condition. Herein, we designed an antibody–aptamer immunoarray chip to demonstrate simultaneous measurement of blood insulin and glycated hemoglobin (HbA1c) levels relevant to diabetic and prediabetic disorders using a surface plasmon microarray with validation by fluorescence imaging. To accomplish both surface plasmon and fluorescence imaging on the same sample, we decorated magnetite nanoparticles with quantum dots for covalent immobilization of aptamers for subsequent capture and isolation of the aptamers specific for insulin and HbA1c markers from 20-times diluted whole blood samples. Direct clinically relevant analysis, along with fluorescent imaging of the two markers, was achieved by this new immunoarray platform. The limit of detection was 4 pM for insulin and 1% for HbA1c. Examination of cross-talk using thrombin and platelet-derived growth factor confirmed that the designed immunoarray was highly selective for insulin and HbA1c. Surface plasmon kinetic analysis provided apparent binding constants of 0.24 (±0.08) nM and 37 (±3) μM, respectively, for the binding of insulin and HbA1c onto their surface immobilized monoclonal antibodies. Thus, quantitative imaging of ultralow levels of blood biomarker levels with binding kinetics is uniquely obtained in the designed immunoarray chip. In conclusion, this report demonstrates considerable significance of the developed magnetite-quantum dot-bioconjugate strategy for clinical diagnostics of whole blood biomarkers with characterization of molecular binding interactions.

show abstract

mentioning

confidence: 99%

Magnetite-Quantum Dot Immunoarray for Plasmon-Coupled-Fluorescence Imaging of Blood Insulin and Glycated Hemoglobin

et al. 2017

View full text Add to dashboard Cite

show abstract

“…Ranolazine reduces angina frequency more effectively in patients with a greater baseline angina burden (6), and patients with worse blood glucose control have more severe CAD, impaired endothelial cell function, increased inflammation, and reduced collateralization (24–27). Cardiac myocytes from diabetic mice have increased sodium influx due to a reduction in phosphoinositide 3-kinase signaling (28), perhaps making them more susceptible to ranolazine’s action as a sodium channel inhibitor (3).…”

Section: Discussionmentioning

confidence: 99%

Ranolazine After Incomplete Percutaneous Coronary Revascularization in Patients With Versus Without Diabetes Mellitus

Wang

James

Weisz

et al. 2017

Journal of the American College of Cardiology

View full text Add to dashboard Cite

BACKGROUND Chronic angina is more common in diabetes mellitus (DM) patients with poor glucose control. Ranolazine both treats chronic angina and improves glucose control. OBJECTIVES This study sought to examine ranolazine’s antianginal effect in relation to glucose control. METHODS We performed a secondary analysis of RIVER-PCI, a clinical trial in which 2,604 patients with chronic angina and incomplete revascularization following percutaneous coronary intervention (PCI) were randomized to ranolazine versus placebo. Mixed-effects models were used to compare the effects of ranolazine versus placebo on hemoglobin A1c (HbA1c) at 6 and 12 months of follow-up. Interaction between baseline HbA1c and ranolazine’s effect on Seattle Angina Questionnaire (SAQ) angina frequency at 6 and 12 months was tested. RESULTS Overall, 961 (36.9%) had DM at baseline. Compared with placebo, ranolazine significantly decreased HbA1c by 0.42±0.08% (adjusted mean difference ± standard error) and 0.44±0.08% from baseline to 6 and 12 months, respectively, in DM patients, and by 0.19±0.02% and 0.20±0.02% at 6 and 12 months, respectively, in non-DM patients. Compared with placebo, ranolazine significantly reduced SAQ angina frequency at 6 months among DM patients, but not at 12 months. The reductions in angina frequency were numerically greater among patients with baseline HbA1c ≥7.5% than those with HbA1c <7.5% (interaction p=0.07). CONCLUSIONS In patients with DM and chronic angina with incomplete revascularization after PCI, ranolazine’s effect on glucose control and angina at 6 months was proportionate to baseline HbA1C, but the effect on angina dissipated by 12 months.

show abstract

“…Запажено је да се ниво HbA1c повећава са прогресијом атеросклеротичних лезија у коронарним артеријама 12,32,33 . Нађена је ди-ректна корелација између HbA1c, тежине коронарне болести, броја инволвираних артерија и удружености високог нивоа HbA1c са тросудовном болешћу у дијабетичара 15,31,32,34 . Сви наши болесници са дијабетесом имали су вишесудовну коронарну болест и преболели инфаркт миокарда, са високом просечном вредношћу HbA1c која је указивала на нерегулисаност гликемије.…”

Section: душан миљковићunclassified

“…То су потврдиле и друге студије које у дијабетичара са коронарном болешћу налазе да са порастом нивоа HbA1, расте и број захваћених судова, тако да је у болесника са једносудовном болешћу ниво HbA1c био од 7,53%-8,00%, двосудовном од 7,80%-8,83% и тросудовном болешћу од 8,09%-10,4%, што је у корелацији са нашим налазима 32 . Нађено је да је дијабетес независни фактор ризика за настанак умерених стеноза, са лезијама које су чешће на дисталним артеријама и трендом ка дифузној болести артерија, са већом учесталошћу тросудовне болести и најчешћим лезијама на LAD 31,34 . Наше испитивање је показало високу учесталост броја оболелих судова по једном болеснику и постојање најчешћих лезија на предњој десцендентној грани леве коронарне артерије.…”

Section: душан миљковићunclassified

“…Неке студије су, међутим, показале да на однос HbA1c и HDL холестерола немају утицај пол, старост, пушење и терапија липида 23 , док друге налазе негативну корелацију HDL холестерола и неконтролисане гликемије у жена, али не и код мушкараца 14 . Испитивања су показала да је дијабетес повезан са степеном коронарне атеросклерозе доказане коро-нарном ангиографијом 13 и да постоји статистички значајна корелација између HbA1c и ангиографских карактеристика коронарних артерија 31,32 . Запажено је да се ниво HbA1c повећава са прогресијом атеросклеротичних лезија у коронарним артеријама 12,32,33 .…”

unclassified

See 1 more Smart Citation

Levels and correlation between glycated hemoglobin A1c and lipid parameters in diabetic patients recovered from acute myocardial infarction

Miljković¹

2015

Opsta med

View full text Add to dashboard Cite

Ниво и корелација гликозилираног хемоглобина Alc и липидних параметара код дијабетичара са преболелим инфарктом миокарда Оригинални радови / Original ArticlesОпшта медицина 2015;21(1-2):9/18 UDC 616. 379-008.64-07:612.122.08 Correspondence to: СажетакУвод. Дијабетес мелитус је важан фактор ризика за настанак коронарне артеријске болести и повезан је са њеном високом преваленцијом. Болесници са дијабетесом имају 2 до 4 пута већи ризик за настанак коронарне болести у односу на недијабетичаре и овај ризик је у корелацији са нивоом гликозилираног хемоглобина A1c (HbA1c) и степеном дислипидемије. Нађена је значајна корелација између нивоа HbA1c, тежине коронарне болести и броја оболелих судова у болесника са дијабетесом тип 2 и инфарктом миокарда Циљ рада. Циљ рада је одређивање нивоа HbA1c и процена повезаности HbA1c са липидним параметрима и вишесудовном коронарном болешћу у болесника са дијабетес мелитусом тип 2 и преболелим инфарктом миокарда.Метод. Испитиван је ниво и однос гликозилираног хемоглобина А1c и липидских параметара (укупни холестерол, триглицериди, LDL, HDL холестерол, фактор ризика укупни холестерол/HDL и индекс атеросклерозе LDL/HDL холестерол) у 42 болесника са дијабетес мелитусом тип 2, просечне старости 65,6±4,6 година, 24 (57%) мушкарца и 18 (43%) жена, са преболелим инфарктом миокарда и коронарографски потврђеном вишесудовном коронарном болешћу.Резултати. Просечна вредност HbA1c je 8,66±2,21%, укупног холестерола 5,55±1,28 mmol/L, триглицерида 2.51±1,54 mmol/L, LDL 3,32±0,86 mmol/L HDL 1,06±0,23 mmol/L, фактора ризика укупни холестерол/ HDL 5,72±2,83 и индекса атеросклерозе LDL/HDL холестерол 3,41±1,52.HbA1c показује позитивну и статистички високо сигнификантну корелацију са вредностима укупног холестерола (r=0,605; p<0,01), три-глицерида (r=0,678; p<0,01), LDL холестерола (r=0,375; p<0,01) и негативну високо сигнификантну корелацију са HDL холестеролом (r=-0,579; p<0,01). Постоји позитивна, статистички високо сигнификантна корелација између нивоа HbA1c и фактора ризика укупни холестерол/HDL (r=0,723; p<0,01) и HbA1c и индекса атеросклерозе LDL /HDL холестерол (r=0,660; p<0,01).Једначина правца регресије за вредности HbA1c и укупног холестерола је y=0,351x+2,508; HbA1c и триглицерида y=0,471x-1,572; HbA1c и LDL холестерола y=0,146x+2,062; HbA1c и HDL холестерола y= -0,06x+1,578; HbA1c и односа укупни холестерол/HDL холестерол y=0,927x-2,307; HbA1c i odnosa LDL/HDL холестерол y=0, 455x-0,529. Закључак. Висок ниво HbA1c и статистички значајна корелација HbA1c са липидским параметрима, у дијабетичара са двосудовном и тросудовном коронарном болешћу и преболелим инфарктом миокарда, указује да је HbA1c значајан маркер и предиктор дислипидемија и екстензивне коронарне болести у ових болесника. Кључне речи:дијабетес мелитус, HbA1c, дислипидемије, инфаркт миокарда, вишесудовна коронарна болест doi:10.5937/opmed1501009M 10 Душан Миљковић Ниво и корелација гликозилираног хемоглобина Alc и липидних параметара код дијабетичара са преболелим инфарктом миокарда Општа медицина 2015;21(1-2):9-18 Увод...

show abstract

Glycosylated hemoglobin A1c as a marker predicting the severity of coronary artery disease and early outcome in patients with stable angina

Cited by 44 publications

References 38 publications

Magnetite-Quantum Dot Immunoarray for Plasmon-Coupled-Fluorescence Imaging of Blood Insulin and Glycated Hemoglobin

Magnetite-Quantum Dot Immunoarray for Plasmon-Coupled-Fluorescence Imaging of Blood Insulin and Glycated Hemoglobin

Ranolazine After Incomplete Percutaneous Coronary Revascularization in Patients With Versus Without Diabetes Mellitus

Levels and correlation between glycated hemoglobin A1c and lipid parameters in diabetic patients recovered from acute myocardial infarction

Contact Info

Product

Resources

About