From Modernity as One-Way Street to Postmodernity as Dead End

Raulet, Gerard; Reinhart, Max

doi:10.2307/488358

Cited by 5 publications

(2 citation statements)

References 0 publications

Supporting

Mentioning

Contrasting

Unclassified

Order By: Relevance

“…Some writers, for example Jameson (see Owens, 1983, 65-6, for a useful summary) and Raulet, wholeheartedly join Habermas in what Owens (1983, 66) calls 'the rehabilitation of the entire social project of modernity itself . Raulet (1984) develops a new philosophy based on Adorno, Bloch, and Habermas to help in the task. Other writers engage in a spirited defence of postmodernism's possibilities against the rearguard stand of the modernists.…”

Section: Sketching Postmodernism For Sociologymentioning

confidence: 99%

Theorising Sociology in the Face of Postmodernism

Wickham¹

1991

The Australian and New Zealand Journal of Sociology

View full text Add to dashboard Cite

Section: Sketching Postmodernism For Sociologymentioning

confidence: 99%

Theorising Sociology in the Face of Postmodernism

Wickham¹

1991

The Australian and New Zealand Journal of Sociology

View full text Add to dashboard Cite

“…О томе видјети у упутном тексту Жерара Ролеа [Gérard Raulet], у којем се истражује однос критичке теорије и постмодирне на трагу односа теорије и праксе(Raulet, 1984).…”

unclassified

Identity and otherness of Europe: The problem of European relationship towards itself and towards others

Koprivica¹

2011

Soc pregled

View full text Add to dashboard Cite

* * *У овоме излагању покушаћемо да освијетлимо неке значајне моменте начел-ног проблема самоодношења човјека у европском свијету живота, из чега се ге-нерише и културно препознатљива европска субјективност, а на основу ње и европски идентитет. Значајно је да се нагласи да сбма особеност овога самоод-ношења, дакле, форма успостављања референтне тачке и форма одређивања ауторефлексивности, у знатној мјери доприносе обликовању, условно речено, "садржаја" европског духовног идентитета. У разматрању о том идентитету који се (са)образује управо формом самоодношења носиоца ауторефлексије неопход-но је узети у обзир и тему другости, или иности, зато што тај момент, на првом мјесту, конституише самооднос -будући да је сбма форма самоодношења могу-ћа изласком из уроњености у сопствени идентитет и посматрањем себе са стано-виште неке виртуелне другости, а сљедствено томе и идентитет онога европско-га. Дакле, оно што је за Европу другост -у културно-цивилизацијском смислу -независно од своје конкретне обликованости и евентуалног постојања или непо- Социолошки преглед, vol. XLV (2011), no. 3, стр. 295-322 295 стојања одговарајуће изричите намјере, саучествује у обликовању европскогв, зато што оно већ само по себи узима такву форму у којој су однос према себи и однос према другоме неодвојиви. У ономе што слиједи нећемо, стога, испитива-ти неке упоредне одлике европске и неевропских култура, већ ћемо настојати да испратимо начелну генезу особености европскогâ, које, како ће се показати, ну-жно увлачи у своју орбиту другост -и то не само неку "философску" другост, узету in abstracto него и конкретне, фактичке иности других, сусједних култура. Дакле, стајалишна тачка овога истраживања налази се унутар онога европскога и утемељена је у њему, те не претендује да заузме некакву транскултурна пози-цију са које би се стављањем у заграде наше 1 припадности европској култури и европском идентитету, пратила динамика односа културе потекле из Европе и не-ких других култура. Рођење Европе из мишљењаНа почетку, најприје ћемо дати неколико теза које ћемо касније настојати поближе да развијемо. Као прво, повијесно настали духовни и уопште: стварни идентитет Европе, почива на философском типу са-знања. То, наравно, не зна-чи да европски човјек као такав и уопште своју егзистенцију води у складу са фи-лософским увидима до којих долази, тј. да у Европи човјеков опстанак происти-че из некакве "примјене" философских знања. Јасно је да нијесу сви Европљани философи -ни по професији, нити по вокацији, иако постоје схватање према ко-јима је философска егзистенција не изузетна, већ управо суштинска, дакле оп-штеобавезујућа форма људске егзистенције (тако вјероваху многи, почевши од Сократа) -макар у европском свијету живота. Осим тога, а то је нарочито важно да се нагласи, када се говори о философичности и о са-знању који саконституи-шу европског човјека, ту није одлучујућа материјална садржина знањâ до којих се долази, већ, напротив, сбма чињеница да самооднос и идентитет европског чо-вјек почива на форми која је особена за теоријско-философски ...

show abstract

Postmodernity and criticism

Hudson¹

1988

Poetics

View full text Add to dashboard Cite

From Modernity as One-Way Street to Postmodernity as Dead End

Cited by 5 publications

References 0 publications

Theorising Sociology in the Face of Postmodernism

Theorising Sociology in the Face of Postmodernism

Identity and otherness of Europe: The problem of European relationship towards itself and towards others

Postmodernity and criticism

Contact Info

Product

Resources

About