Kratak sadržajZapaljenje vimena ili mastitis kod krava je akutno ili hronično zapaljenje izvodnih kanala, parenhima ili intersticijuma jedne ili više četvrti vimena krava. Mastitis se definiše kao odgovor mlečne žlezde na prisustvo mikroorganizama. Mastitisi predstavljaju veliki zdravstveni i ekonomski problem u zapatima visokomlečnih krava, a mogu se javiti u kliničkoj formi (klinički mastitis) sa raširenošću 1-3% i u subkliničkoj formi (subklinički mastitis) sa raširenošću više od 30%. Staphylococcus aureus izaziva teške akutne mastitise veoma često sa promenom opšteg stanja, ali i subkliničke forme mastitisa. Terapija ovog mastitisa ne daje uvek zadovoljavajuće rezultate, pa je vakcinacija jedan od mogućih pristupa u rešavanju ovog problema. Stafilokoke su veoma slabi antigeni, što dodatno onemogućava i otežava pronalazak efikasne vakcine. U literaturi su opisani različiti pristupi pripreme vakcine protiv mastitisa izazvanog S. aureusom. Vakcina može da sadrži inaktivisane bakterije S. aureus, alfa i beta toksoide, proteina A i fibronectin-binding protein kao moguće antigene u aktivaciji aktivnog imunološkog odgovora. Imunizovanje mlečne žlezde gde se kao antigen koristi inkorporisan lizat S. aureus u biodegradabilne parikule koje imaju funkciju stimulacije produkcije i opsonizacije antitela, još je jedan od načina pripreme vakcine. Vakcina pripremljena od ekstracelularne komponente S. aureus SA2H (slime associated antigen complex SAAC) pokazala je zadovoljavajuće rezultate. Noviji pristupi pripremi vakcine ukazuju da se kao antigen može koristiti clamping faktor A (ClfA) Staphylococcus aureusa, kao i deo membrane površinskog proteina koji se zove rTRAP (rekombinantni Target RNAIII Activating Protein) koji je sastavni deo proteina 167 AA patogenih sojeva stafilokoka. Imunoprofilaksa omogućava moderan pristup u rešavanju mastitisa izazvanih sa S. aureus, smanjenu upotrebu antibiotika u terapiji, a samim tim i smanjeno odbacivanje mleka zbog rezidua antibiotika.