Excessive sleepiness and the risk of obstructive apnoea syndrome in professional ambulance drivers

Abstract

Saobraćajni traumatizam predstavlja značajan problem u zemljama Evrope i sveta. Ukupan broj saobraćajnih nezgoda u Srbiji pokazuje trend pada,uz porast teških telesnih povreda i smrtnih ishoda, a gubici u opremi i uslugama mere se milijardama dinara. Prekomerna pospanost u vožnji je direktno uzročno-posledično povezana sa nastankom saobraćajnih nezgoda. Smatra se da 20-25% nezgoda u Evropi nastaje kao posledica prekomerne pospanosti. Poremećaji disanja u snu, pre svega sindrom opstruktivne apneje u spavanju (OSA) imaju veliki uticaj na pojavu prekomerne pospanosti, pospanosti za volanom i nastanak saobraćajnih udesa. Procenjuje se da 13% muškaraca i 6% žena uzrasta 30-70 godina boluje od umerene do teške forme bolesti, a da kod 85% pacijenata oboljenje nije prepoznato. Prevalenca OSA je 26-50% u populaciji profesionalnih vozača. Vozači sa nelečenom ili nedijagnostikovanom OSA imaju dva do sedam puta veći rizik od saobraćajne nezgode. Primena terapije OSA dovodi do redukcije pospanosti i saobraćajnih nezgoda. U velikom broju zemalja postoji obaveza zdravstvenih pregleda vozača na prisustvo OSA. U Srbiji ne postoje epidemiološki podaci o prevalenci OSA, o učestalosti prekomerne pospanosti ili OSA u populaciji vozača učesnika saobraćajnih nezgoda. Preliminarna istraživa-nja na uzorku profesionalnih vozača ukazuju da trećina ispitanika ima prekomernu pospanost i povećan rizik od OSA koji su povezani sa pojavom saobraćajnih nezgoda.Ključne reči: apneja u spavanju, prekomerna pospanost, saobraćajne nezgode, vozači