Увод. Растући тренд старења становништва и оболевања од деменције, с једне стране, а непостојање препоруке о примени неселективног скрининга деменције у општој популацији старијих пацијената, с друге стране, навели су нас на наше истраживање. Циљ рада. Испитати могућности и значај процене и праћења когнитивног статуса пацијената старијих од 50 година живота у ординацији лекара опште медицине. Метод. За процену когнитивног статуса пацијената коришћен је мини-ментал тест (Mini Mental State Examination-MMSE). Иницијално тестирање је обављено код 120 пацијената старијих од 50 година. Пацијенти са граничним и нижим скором MMSE укључени су у даље испитивање (лабораторијско, ултразвучно, радиолошко) и упућивани су психијатру и/или неурологу уз праћење скора MMSE током наредне две године. Поређене су вредности скора MMSE иницијалног тестирања и тестирања након годину дана. Резултати. Вредности граничног скора MMSE и ниже имало је 34,2% свих испитаника. На крају испитивања дијагностиковани су депресија, деменција и благи когнитивни поремећај (БКП) код по 24,4% пацијената. Код 14,6% пацијената откривен је други супклинички поремећај, чије лечење је довело до нормализације MMSE. Ман-Витнијев У-тест (Mann-Whitney U-test) је показао статистички значајну разлику (Z=-1,986; p=0,048) у скоровима MMSE годину дана након започете терапије између две групе пацијената оболелих од соматске болести или депресије и оних са БКП или деменцијом. Закључак. Наше истраживање доказује вишеструки значај процене когнитивног статуса пацијената старијег животног доба. Могуће је применити MMSE у ординацији лекара опште медицине за иницијалну процену и праћење когнитивног статуса пацијената са различитим здравственим поремећајима, као и праћење ефекта лечења соматских болести и депресије.