Dynamics of phosphorus accumulation in maize inbred lines grain

Abstract

IzvodNedostatak mineralnih elemenata u hrani, može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme. Kao jedan od tri najvažnija makroelementa u ishrani biljaka, fosfor učestvuje u nizu procesa u biljci: fotosintezi, disanju, sintezi skroba, transportu ugljenih hidrata i produkata fotosinteze, deobi ćelija i boljem korišćenju vode. Ciljevi ovog istraživanja su uključivali praćenje dinamike nakupljanja neorganskog fosfora (P i ) -prekursora u sintezi fitinske kiseline, i fitinskog fosfora (P phy ), tokom nalivanja zrna dve samooplodne linije kukuruza različitih FAO grupa zrenja -L217 i L773, i utvrđivanje povezanosti sadržaja fosfora u zrnu i agro-morfoloških performansi. Za analizu dinamike sadržaja neorganskog i fitinskog fosfora, uzorci zrna su uzimani: 15-tog, 30-tog, 45-tog i 60-tog dana nakon oplodnje. Na osnovu dobijenih rezultata, uočen je kontinuirani pad sadržaja neorganskog fosfora kod oba genotipa, a najintezivniji pad utvrđen je u prvom intervalu (tj. 15-30 dana) nakon oplodnje, bivajući znatno izraženiji kod linije L217. Takođe, u odnosu na liniju L773, linija L217 je ostvarila viši prinos za 61,8 % u prvom, odnosno za 63,1 % u drugom setvenom roku, respektivno. Srazmerno smanjenju neorganskog fosfora, uočen je trend povećanja fitinskog fosfora kod oba genotipa tokom sva tri intervala merenja. Smanjena dinamika nakupljanja i niži sadržaj fitinskog fosfora (2,635 mg g -1 ) u fazi fiziološke zrelosti, ukazuje da bi se inbred linija L217 mogla smatrati potencijalno poželjnim genotipom za selekciju niskofitinskih hibrida.Ključne reči: neorganski fosfor, fitinski fosfor, prinos zrna, Zea mays L. Originalni naučni rad (Original Scientific Paper)1 Kovinčić A, Dragičević V, Marković K, Srdić j, Kravić N, Institut za kukuruz "Zemun Polje", Slobodana Bajića 1, 11185 Zemun Polje * e-mail: anisavic@mrizp.rs Uvod U novije vreme, sve se više pažnje poklanja nutritivnoj vrednosti hrane. Mineralni elementi, među kojim su najvažniji fosfor (P), gvožđe (Fe), magnezijum (Mg) i cink (Zn), obavljaju različite funkcije u biljnim ćelijama, te su neophodni za normalan rast i razvoj biljaka, životinja i ljudi (White and Broadley, 2005;Menkir, 2008). Iako je postizanje visokog i stabilnog prinosa najvažniji i krajnji cilj svih programa savremenog oplemenjivanja biljaka (Malik, 2005), njegovo povećanje veoma često rezultira redukovanim sadržajem mineralnih elemenata u zrnu. Nedostatak ovih elemenata može se prevazići povećanjem sadržaja mineralnih nutritijenata u hrani primenom