Direktiva EU o pravu na popravku iz juna 2024. godine: zašto nam je potrebna pravna zaštita ovog prava imperativnim pravnim normama

Abstract

Predmet ovog rada je analiza određenih trgovački praksi koje su se razvile u uslovima globalnog tržišta i hiperprodukcije roba, a koje su bitno uticale na uviđanje opravdanosti potrebe da se imperativnim pravnim normama zaštiti pravo potrošača na popravku proizvoda. Ovo pravo se nijednim pravnim dokumentom ne dovodi u pitanje, ali ga faktički osporavaju trgovci koji primenjuju određene trgovačke prakse sa ciljem da ubede potrošače da investiraju u kupovinu nove stvari umesto u popravku neispravne. Interes trgovaca da tako postupaju je ostvarenje veće zarade, ali to nije i interes potrošača zato što oni, kupujući nove proizvode, troše više nego što je neophodno i time smanjuju svoj budžet za zadovoljenje nekih drugih potreba. Pored toga, zbog nabavke novog proizvoda se prevremeno bacaju stvari koje nisu popravljene, a taj otpad ugrožava životnu sredinu. U radu se ukazuje na uobičajene trgovačke prakse koje dovode do ovih i drugih društveno nepoželjnih posledica. Zaključuje se da je Direktiva EU o pravu na popravku, koja je usvojena u junu 2024. godine, objektivno bila neophodna mera koja može osigurati bolju zaštitu potrošača. Njena uspešna primena može doprineti i boljoj zaštiti životne sredine, kao i zaštiti prava konkurencije koje se tim praksama, takođe, narušava.