Competition, Conflict, and Conformity: Foreign Policy Making in the First Year of the Trump Presidency

Abstract

Donald Trump won the presidency by presenting himself to the electorate as someone who “could get things done” and by promising to upend policy making in Washington. However, the first year of the Trump presidency has been characterized as disorganized and chaotic. The president’s policy detachment and his penchant for improvisation and proclivity for heeding nontraditional sources of information have contributed to this generalized perception. This article assesses Trump’s management style and identifies the main dynamics involved in the administration’s foreign policy–making process in its first year in office by analyzing how the advisory system functioned in the decisions to withdraw from the Paris Agreement on climate change, decertify the Joint Comprehensive Plan of Action, and recognize Jerusalem as the capital of Israel.

Quantitative Analysis of Executive Orders:Is there uniqueness in Trump’s policy?

“…2017 年 1 月にアメリカ大統領に就任したドナルド・ トランプは，移民規制への言及に象徴される過激な 発言などから，アメリカ史のなかでも際立った異質 性をもつ大統領とされてきた (Baker, 2016;Pfiffner, 2018;Vinha, 2019;Nai et al, 2019) が根強い (Cronin & Genovese, 1998, 198;Kagan, 2000Kagan, , 2335Bond & Smith, 2008, 461…”

Evolución de la popularidad de Donald Trump y otros mandatarios internacionales en Google Trends (2016-2019)

“…Sin embargo, a principios de siglo XXI y más aún con la llegada de Donald Trump al poder en Estados Unidos, parece que las relaciones internacionales están más cerca de acuerdos puntuales y bilaterales que de una organización mundial jerarquizada. De ahí que Donald Trump no se encuentre cómodo en encuentros oficiales de estructuras de poder clásicas como la ONU, la OTAN o el G7 y que prefiera las reuniones "cuerpo a cuerpo" (Da-Vinha, 2019). La política America first de Donald Trump se convierte según López-García (2017) en un intento de Estados Unidos por volver a recuperar el protagonismo perdido.…”

How Donald Tramp makes decisions?

“…17 Interesantno je da Luj Da Vinja (Lois Da Vihna) u svom tekstu o predsedničkim stilovima donošenja odluka, tvrdi da ovakav način odlučivanja posle Ruzvelta "nije bio povezivan ni sa jednim predsednikom od tada." 18 Kolegijalni model je zapravo neka vrsta mešavine dva prethodna modela. On "ohrabruje slobodnu razmenu ideja kao što je to slučaj u kompetitivnom modelu, ali zahteva odnose saradnje a ne nadmetanja između agencija izvršne vlasti.…”

“…88 Ipak, iako najbliži kompetitivnom modelu, Luj Da Vinja smatra da se "Trampov stil upravljanja ... značajno razlikuje od Ruzveltove "kompetitivne adhokratije". 89 On smatra da je "Tramp politički buntovnik bez jasno definisane strategije upravljanja." 90 Njegova ličnost se prosto ne poklapa sa procesom koji bi podrazumevao jasnu strukturu i promišljenost kao i ritam u praćenju nekog pitanja.…”

“…89 On smatra da je "Tramp politički buntovnik bez jasno definisane strategije upravljanja." 90 Njegova ličnost se prosto ne poklapa sa procesom koji bi podrazumevao jasnu strukturu i promišljenost kao i ritam u praćenju nekog pitanja. Po De Vinji, više se može govoriti o nečemu što prati obrazac "nadmetanja, sukoba i konformizma."…”