Civic education attendance as a factor of youth political knowledge, pro-democratic beliefs and political activism

Abstract

Odeljenje za psihologiju, Filozofski fakultet Univerzitet u Beogradu Apstrakt. Predmet rada je analiza relativne važnosti nastave građanskog vaspitanja kao činioca nekih političkih orijentacija. Analizirana je značajnost (ne)pohađanja građanskog vaspitanja kao jednog od prediktora političkog znanja, političke efikasnosti, političke tolerancije, političkog aktivizma i odnosa prema demokratskom sistemu. Istraživanje anketnog tipa sprovedeno je u 25 srednjih škola s teritorije grada Beograda, na uzorku od 788 učenika četvrtog razreda. Rezultati analize ukazuju na to da je (ne)pohađanje građanskog vaspitanja najznačajniji prediktor uopštenog odnosa prema demokratskom političkom sistemu, dok u svim ostalim slučajevima nema značajnih razlika između učenika koji pohađaju ovaj predmet i onih koji ga ne pohađaju. U zaključnom delu diskutuju se neka ograničenja nastave građanskog vaspitanja, kao i značaj šireg školskog i društvenog konteksta za ostvarivanje propagiranih obrazovnih ciljeva.

The effects of some educational changes in the context of reform of education goals

“…И друге студије указују на слабо разумевање и разликовање политички релевантних појмова, попут аутократије, демократије и монархије, етноцентризма, ксенофобије, улоге грађанина у демократији и слично (Baucal i dr, 2009). Изузев нешто израженије начелне подршке демократском типу владавине, ефекти на друге продемократске оријентације, попут политичког знања, активизма и толеранције изостају (Pavlović, 2012).…”

“…Најзад, сам статус предмета Грађанског образовања (брзина увођења, без промоције и системске подршке, донекле конфронтирано са Верском наставом итд. ), као и питања оспособљености и компетентности наставног кадра доводи у питање остваривање зацртаних циљева (Pavlović, 2012). Недостатак уџбеника, непоштовање захтева за адекватним квалификацијама наставника (предају га и они који нису адекватно обучени), као и упитност прихватања демократских и партиципативних вредности оних појединаца који би требало да их преносе, само су неки од суштинских спорних елемената реализације грађанског образовања (Pavlović, 2012).…”

“…), као и питања оспособљености и компетентности наставног кадра доводи у питање остваривање зацртаних циљева (Pavlović, 2012). Недостатак уџбеника, непоштовање захтева за адекватним квалификацијама наставника (предају га и они који нису адекватно обучени), као и упитност прихватања демократских и партиципативних вредности оних појединаца који би требало да их преносе, само су неки од суштинских спорних елемената реализације грађанског образовања (Pavlović, 2012). Грађанско образовање учи оним вештинама које се најбоље стичу кроз праксу, у школи или широј заједници, али сам предмет Грађанског образовања ретко излази "ван учионице" (Baucal i dr, 2009;Pavlović, 2012).…”

“…Недостатак уџбеника, непоштовање захтева за адекватним квалификацијама наставника (предају га и они који нису адекватно обучени), као и упитност прихватања демократских и партиципативних вредности оних појединаца који би требало да их преносе, само су неки од суштинских спорних елемената реализације грађанског образовања (Pavlović, 2012). Грађанско образовање учи оним вештинама које се најбоље стичу кроз праксу, у школи или широј заједници, али сам предмет Грађанског образовања ретко излази "ван учионице" (Baucal i dr, 2009;Pavlović, 2012). Остваривање оних циљева који су пожељни са становишта потреба једног демократског друштва и предвиђених наставним планом и програмом има мало шансе за успех у моделу наставе који је заснован на преношењу знања.…”

“…Other studies also point to poor understanding and differentiation of politically relevant concepts, such as autocracy, democracy, and monarchy, ethnocentrism, xenophobia, the role of citizens in a democracy and the like (Baucal and sar., 2009). Apart from somewhat more prominent support for a democratic type of government, effects on other pro-democratic orientations, such as political knowledge, activism, and tolerance -lack (Pavlović, 2012).…”