Capacitas iuridica and status familiae in Roman law

Abstract

Питање правне способности није увек имало једнак третман у свим периодима развоја људског друштва. Док се у савременом праву, полазећи од основних људских права и слобода, сматра да свако стиче правну способност чином рођења и да су сви људи једнаки по рођењу, без обзира на пол и расу, питање правног субјективитета различито је било третирано у друштвима различитих историјских епоха. У робовласничком периоду, на дефинисање правног субјективитета утицало је низ фактора. У римској држави није било свеједно да ли се неко лице рађало као слободно или као роб, затим да ли је лице рођено као Римљанин (cives), или као Латин или перегрин. Такође, није било свеједно да ли је једно лице по рођењу добијало статус лица sui iuris, или статус лица alieni iuris. У зависности од тога да ли је једно лице припадало статусу грађанства, статусу слободе или је било посматрано кроз породични статус, приступало се дефинисању питања правне и пословне способности лица у оквиру римске државе. У овом раду посветиће се посебна пажња питању правне способности физичких лица у оквиру породичног статуса, status familiae.