Appoiting the heir’s heir and family trust (fideicommissum) in Byzantine legal sources

Abstract

У раду се истражују тестаментарне супституције, чији се описи појављују у византијским правним изворима, у потпуности према традицији римског права. Осим што није често предмет научног интересовања, разјашњaвање тестаментарних супституција може да допринесе бољем разумевању одређених одредаба византијских правних збирки, како државних тако и приватних, али и српских средњовековних правних споменика-тзв. Закона градског и старосрпског превода Синтагме Матије Властара, у којима се оне појављују. Кључне речи: Тестаментарне супституције.-Прохирон.-Синтагма Матије Властара.-Закон градски.-Јустинијанове Новеле (бр. 108 и 159) Testamentary substitutions are the subject of this article. The issue has not been fairly highlighted in the field of Byzantine studies. Definitions of this legal institute are frequent in the Byzantine legal sources, and are based on the Roman legal tradition; yet, they are sporadic, particularly in the younger codes. Researching on them could lead to better understanding of different legal stipulations, the ones found in the official and private legal codes. From there, definitions of various testametary substitutions were translated and adopted in medieval Serbian sources-"Zakon gradski", translation of Byzantine legal code Prochiron Nomos within the Nomocanon of Saint Sava, and the Old Serbian translation of Syntagma of Matthew Blastares.