Use of hypnotics in high risk patient groups

Abstract

Kratak sadržajTerapija nesanice hipnoticima često zahteva pažljivo razmatranje terapijskih opcija, pogotovo kod visoko rizične populacije. Poseban oprez je potreban kod davanja hipnotika trudnicama, deci i starijim osobama, delimično zbog nedovoljno jasnih terapijskih smernica u ovom domenu kada se radi o izboru hipnotika, načinu ordiniranja i odluci da li je uopšte indikovano ordiniranje hipnotika. U tri osnovne grupe medikamenta sa hipnotičkim (sopoforičnim) delovanjem spadaju benzodijazepini, nebenzodijazepinski agonisti gama-aminobuterne kiseline (GABA) (Z-hipnotici), kao i melatoninski agonisti i sekundarni hipnotici (neurotropni lekovi koji pored osnovnog imaju i sekundarno hipnotičko dejstvo). Pregled literature koji se odnosi na ozbiljne komplikacije kod trudnica i novorođenčadi u situaciji kada je trudnica tokom trudnoće koristila hipnotike ukazuje na slične šanse za nastanak poremećaja kao i prilikom trudnoće tokom koje se nisu koristili hipnotici.Velike kohortne studije ukazuju na povećanu verovatnoću pojave neželjenih dejstava prilikom primene u poslednjem trimestru.Primena hipnotika u pedijatrijskoj populaciji predstavlja takodje izazov, ali iz druge perspektive. Neki hipnotici sa dobrim profilom u domenu farmakokinetike i blagih neželjenih dejstava, poput Z-hipnotika mogu agravirati tipično prisutna stanja kod dece poput parasomnija. Situacija kod adolescenata je komplikovanija zbog povećanog rizika za zloupotrebu, potenciranih neželjenih događaja, poput paradoksalne psihomotorne agitacije ili izražene konfuzije i dnevne somnolentnosti kao posledice produženih efekata. Velike kohortne studije ukazuju na sve veću primenu hipnotika u ovoj dobnoj grupi, uglavnom zbog porasta primene melatonina.Kod starije populacije je povećana potreba za hipnoticima, ali i povećana incidenca neželjenih efekata. Primena benzodijazepina može biti uzrok povećanog rizika za padove i povrede; koji je nešto manji kod primene Z-hipnotika. Primena sopoforičnih antidepresiva koji ne pripadaju grupi tricklika kao i melatoninskih agonista je relativno bezbedna opcija. Uopšteno, a pogotovo kod grupe starijih pacijenata, bubrežne, hepatičke i plućne bolesti kao i skorije hospitalizacije predstavljaju okolnosti gde primena hipnotika, pogotovo benzodijazepina nosi najveći rizik za ispoljavanjem glavnih neželjenih efekata. Na kraju, odluka da li će se ordinirati hipnotik, ne bi trebalo da bude vođena preteranim oprezom i nepoznanicama jer nelečenje nesanice može takođe imati ozbiljne posledice. Odluka u vezi terapije treba da bude zasnovana na naučnim principima i utvrđenim činje-nicama, što znači da ordinarijus treba da bude u ovom trendu. Ne treba zaboraviti ni da upotreba hipnotika kod poremećaja spavanja nije jedini uspešni terapijski pristup, i da, gde je to god moguće, treba iskoristi sve nefarmakološke modalitete lečenja. U svakom slučaju, korist od popravljanja simptoma nesanice često ima dramatičan uticaj na život pacijenta i na opšti osećaj dobrobiti, što je nešto o čemu lekar koji odlučuje o lečenju mora da uzme u obzir p...