No abstract

Rezime: Predmet analize ovog rada jeste praksa Evropskog suda za ljudska prava, odnosno implikacija teorijskih aspekata na praksu u pogledu prava privatnosti u smislu člana 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima. Imajući u vidu da često mogu doći u konflikt, u radu je razmatran odnos prava privatnosti i slobode izražavanja. Posebna pažnja data je i zaštiti podataka na internetu, kao aktuelnom pitanju informatičkog doba u kome živimo. Problem je analiziran primenom metoda analize sadržaja relevantne prakse Evropskog suda za ljudska prava i sistematskog pregleda literature na osnovu čega je izvršena sinteza postojećeg znanja. Na ovaj način izvedeni su zaključci sa značajnim teorijskim i praktičnim implikacijama po zaštitu prava privatnosti.Ključne reči: pravo privatnosti, sloboda izražavanja, Evropski sud za ljudska prava, zaštita podataka, digitalno doba UvodPoslednjih decenija, posebno sa razvojem tehnologije, kršenje prava privatnosti je u znatnom porastu. O tome svedoči i podatak da je u periodu od 1959. do 2017. godine u proseku bilo pet slučajeva

Efikasna zaštita od diskriminacije je od izuzetnog značaja za uspostavljanje koherentnog i održivog sistema ljudskih prava. Donošenje Protokola 12 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima je od izuzetnog značaja s obzirom da je uveo opštu zabranu diskriminacije. Nažalost, nakon skoro dve decenije od njegovog donošenja, diskriminacija i dalje predstavlja problem međunarodne zajednice. U radu su analizirani efekti opšte zabrane diskriminacije danas, sa posebnim fokusom na neke marginalizovane grupe. Problem je analiziran primenom konceptualne analize prava, analize sadržaja i sinteze. Rad ima za cilj da ukaže na činjenicu da su partikularističke tendencije, s obzirom da je zabrana diskriminacije danas opšteg karaktera, izlišne. Oportunije je, stoga, raditi na iznalaženju instrumenata za sveopšte promovisanje principa jednkosti među ljudima, ukazivanje na značaj tolerancije i, uopšte, prihvatanje različitosti.

No abstract

No abstract